„Јаој, да ли ће ово унуци и праунуци наши смети да забораве, да л’ ће ово бити описано?“

"Ал ај јој се у лице загледај! Све ко салвено. А оћи велке, кад те погледају, ко дас потонуо у језеро, бистро, ал дубоко. И баш те брига ош ли се удавит."

„Умро је као тежак душевни болесник, а сахрањен је овде. Ту је, мајко, сахрањен. У мојој души. Душа је највећа гробница кад те неко повреди.“