“Politika”

(…) Nad “Mrešćenjem šarana” manje treba da se zabrinu političari i istoričari iz skore prošlosti, a više antropolozi i etnopsiholozi.Ono što može da rastuži je saznanje da je ideja velike promene tako malo izmenila ljude.A to je već posao satiričara.

Smeh je te večeri bio potisnuta gorčina.

U “Mrešćenju šarana” dobili smo starog,novog Aleksandra Popovića.Stari je komediograf naših naravi, a nova i jasna fabula koja teče kao u nekog klasika komedijske forme.U stalnom prepoznavanju svojih sopstvenih mana, od kojih neke pripadaju prevashodno očevima,publika se još nesvesna posledica baškari iz smeha u smeh i pozdravlja povratak starog “zlog” Aleksandra Popovića. Reditelj Dejan Mijač I ansambl u “Mrešćenju šarana” osećaju se kao ribe (šarani) u vodi. Mijač se trudio da u brzoj smeni epoha kod svih ličnosti pronaðe onu najkarakterističniju pojedinost i jasnim značenjima izbegne svaku proizvoljnost površne umetnosti (…)

Poznato je da se u doba ekonomske recesije publika vraća pozorištu.Nismo znali da je to i doba otvaranja novih scena i osnivanja novih festivala. Pošli smo u “Zvezdara teatar” radosni što se otvara novo pozorište i zatekli zaista prekrasan prostor, ali “Mrešćenje šarana” bi promašilo svrhu da smo posle tolikog smeha,nad ozbiljnim stvarima i dalje ostali radosni.

Jovan Æirilov