O Piscu

Moglo bi se dokazati da je rad Pintera kao dramskog pisca upravo pokušaj da se dostigne bezrečna oblast poezije, one poezije koja leži u međuprostoru reči, neizrečenih emocija i neiskazanih nagoveštaja tajne i neobičnosti postojanja, što je sve isuviše tanano i nežno da ne bi bilo uništeno prenošenjem u reči. Jer samo pozorište može da stvori tu bezrečnu poeziju, onu koju je Kokto zvao poezijom pozornice, za razliku od one koja se govori na pozornici. Kako se ta poezija pozornice rađa?
U Pinterovim delima ona uglavnom izranja iz kretanja ličnosti ili iz njihove statičnosti, iz napetosti među udarnim rečenicama. Pinterov dijalog proizlazi iz Čehovljevog koncepta podteksta - ali on Čehovljevu tehniku razvija još više. l, naposletku, Pinterova poezija leži u oblastima misterije i neodređenosti njegovih dramskih situacija.

Na jednom nivou Pinter je ultrarealist, mnogo realističniji nego što su bili čak i najekstremniji naturalisti tradicionalnog pozorišta. Pinter odbacuje koncept u sve upućenog, sveznajućeg dramskog pisca koji jasno definiše svoje ličnosti i njihove motivacije i predstavlja ih publici u uredno razrađenoj ekspoziciji a onda razvija zaplet na osnovu premisa koje je na taj način upriličio za zaplet i rasplet radnje;
I, naposletku, sve to umota u savršen, zadovoljavajući kraj. Čak se i Ibsen, Hauptman, O'Nil ili Tenesi Vilijams-koriste tom tehnikom. Pinter tvrdi da bi bila drskost kada bi on uobrazio kako treba da preuzme takvo bogom dano sveznanje. Mi ne znamo prave motivacije ljudi sa kojima smo u kontaktu u uobičajenom, svakodnevnom životu. Čak i ako nam naša žena ili ljubavnik kaže da nas ona ili on voli, znamo li mi zaista da je to što kažu istina, da li oni to zaista osećaju? Ako nas upoznaju s nekim na zabavi, koliko često zaista zapamtimo njegovo ime, a da ne govorimo o njegovom zanimanju. A i kako da saznamo da li je ono što nam govori istina ili ne? Možda je ime koje nam kaže lažno, možda mu je zanimanje u stvarnosti drugačije. U ovom pogledu Pinter je bihejviorist. On može samo da nam pokaže šta neko radi ili govori, ali, jednostavno, kao i svi mi u svakodnevnom životu, ne može da zna do koje mere ova dela ili reči pokazuju nešto od pravih osećanja,motivacija ili misli ličnosti koje su u pitanju.

Ali postoji i druga strana Pinterove ličnosti: on je takođe i sanjar i pesnik, ličnost sa svim zlim slutnjama i nespokojstvima zapadnog čoveka dvadesetog veka.