Upravo sam prisustvovala izvođenju Vaše predstave i zaista imam veliku potrebu da napišem ovaj komentar sa nadom da ću makar malo uspeti da dočaram divljanje koje osećam zbog veličine koju sam videla i energije koju sam osetila za ova dva sata. Iako živim u komšiluku nisam često dolazila u Vaše pozoriše, i sasvim slučajno, iako ja ne verujem u slučajnosti, večeras me je prijatelj pozvao jer je imao kartu više.
Metafore koje ste napravili i način na koji ste ih predstavili su mi još jednom pokazali da ne postoje slučajnosti. Poslaću Vam ovde tekst koji sam pre desetak dana napisala i postavila na svojoj strani od nazivom Odgovor mom prijatelju svetlosti...bez posebne adrese....večeras shvatam da je to pismo bilo namenjeno Vama i svima koji su večeras shvatili šta je to što ste želeli da kažete.
Na ovom linku možete videti taj odgovor http://www.facebook.com/notes/klju%C4%8Devi-uspeha/odgovor-mom-prijatelju-svetlosti/189099884463632
... isto šaljem Vama i svima koji su shvatili u nastavku.
Dragi prijatelju,
Vreme koje dolazi jeste vreme koje se upravo i tiče LJUDI i onoga šta oni treba da nauče o sebi.
Tiče se čoveka, njegovog uma, njegove svesti, njegove vizije. Pojavljuju se takvi uticaji u prirodi i univerzalnoj energiji koja vlada svima nama, a koja će pokrenuti želju čoveka da bude slobodan, da mu um leti visoko poput orla, i pojaviće se načini da shvatimo da smo zaboravili SEBE slušajući šta se desilo u Kini i Grčkoj, koliko ih je stradalo u avionskoj nesreći…itd.
Ljudi gledaju „reality show“-ove, koji „izvlače“ iz ljudi koji su njima najgore, i upijaju to u sebe. Ljudi se napajaju strahovima, smisao života postali su globalni i lokalni ratovi, španske serije, odnosi u kući „Velikog brata“ umesto misao, vizija i ideja da život na svoj način bez ikakvog straha iživimo. Umesto da ne znamo gde ćemo pre jer toliko toga ŽELIMO i hoćemo, mi sputavamo život strahovima.
Mi, dragi prijatelju, možemo da budemo tu da posejmo novu klicu, i zasadimo to seme novog čoveka koji se neće plašiti, na koga mediji više neće uticati, koji neće imati strah od letenja avionom, koji neće biti izmanipulisan, koji neće biti poražen novim vremenom već obasjan njime.
Za to je potrebna hrabrost u viziji da čovek može biti nešto sasvim drugo od onoga što je danas! Da ti, ja, i svako od nas može i te kako promeniti sebe, i to ne korak po korak, već “Jump!” Skok u novo, i preko noći eto promene, jednog sasvim novog života što pokreće biće i tera nas da postojimo jer samo je takav čovek u narednim godinama potreban samom sebi i Univerzumu. Ko odustane od sebe, može slobodno očekivati malere, sputavanja, krahove, a sve opet da bi se možda tek na kraju tog mučenja konačno pobunio – što je zapravo, mogao odmah sad!
Vreme koje dolazi u astrološkom smislu jeste vreme u kojem će čovek početi da se budi, i ono njavažnije: buni protiv svih tih strahova koji nisu njegovi već stečeni vremenom, jer će početi da se seća da je rodjen slobodan, oslobodjen straha, željan životnog leta. I zato, pre svega rešava – da se baš strahova liši!
Sve dok se boji, čovek nije slobodan i zato dolazi vreme kade se više neće bojati! Sve dok očekuje da mu jednog dana bude bolje, on vreme stavlja pod tenziju, jer živi u sadašnjosti, a čeka budućnost, i zato će čovek dobiti impulse koji će ga navesti da to promeniti i stvarno počne da koristi svaki dan – svaki tren u danu.
To je ono što sam ja naučil živeti….život u kojem ću ja birati prijatelje jer neću više čekati da me biraju. Ja ću birati koga volim, a neću više trpeti niti iz sažaljenja voleti druge, jer krivi smo uvek kada lažemo bilo sebe ili druge, krivi smo uvek ako kažem da nam je dobro i da smo zadovoljni, a nismo….krivi smo jer strah upravlja nama.
Sloboda UMA i duha jeste ono što dolazi i što treba da bude platforma svih promena. Istorija se ponavlja, a ljudi koji su na vlasti drže tu istoriju živom samo zahvaljujući strahovladi kojom vladaju. Samo strahom se manipuliše ovim narodom, manipuliše se precima, ratovima, stradanjima, kaznama, moralom, zakonom, sećanjima, patnjom i prošlošću! I gledam ih kako taj strah prenose na ljude, kako ih sputavaju sistemom, kako ih čine bespomoćnima, vezuje im čelične kugle da im korak svaki bude pretežak…gledam ih, a znam šta sam ja prošla da bi se oslobodila toga.
Ja sam otela svoj život iz kandži
globalizma, imperijalizma, malogradjanštine i svega profanog i učinila ga SVOJIM, uzdigla sam svoj um i pustila ga da veruje SADA u ono u šta će svi verovati za sto godina – u to da čovek umom menja svet, da treba preskočiti bodljikave žice koje ograničavaju naš um krivicama i pravilima, i osećam da sam blizu toga da jesam slobodna.
U Srbiji danas…samo mora da se upali malo svetlo da bi se svetleći okupili oko jednog mesta. Jer bez svetla svet ne bi postojao, ne bi bilo ideje, i čovek nikada ne bi video smisao, jer ništa im ne znači ta materija, to blagostanje, ništa im zapravo ne znači ni lepota, ni dodir nežan, ako smisla nema, ako nekog ličnog pečata u njihovom postojanju nema, tajnog razloga zbog koga su tu.
Ja znam da će se uskoro i ovde stvoriti reka svetlosti u koju ćemo da se slijemo svi mi koji svetlimo istinama i ljubavlju.
Hvala Vam što ste je napravili i nadam se da će biti prilike da svi naučimo i shvatimo da su nas spakovali u cipele koje su pet brojeva manje, a mi verujemo da ne postoji šansa da se bilo šta promeni (usled toga da ih je potrebno odstraniti hirurskim putem)...i živimo...i čekamo da nam neko skine cipele. Čovek je sebi najveća zagonetka ali i princip svih rešenja....nema rešenja izvan nas.
Poštovani, svi vi koji ste učestvovali u stvaranju ove velike predstave! Ne pamtim da me je jedna predstava tako uzdrmala i tako emocionalno pogodila kao ova. Gledala sam je u Smederevu u kome gladni radnici jednog privatizovanog preduzeća kao i stotine drugih širom Srbije štrajkuju glađu. I pomislila na moga oca koji je srećom ili nesrećom na vreme umro, jer bi možda bio jedan od tih koji svoju fabriku brani na isti način kao i junaci predstave i kako je i život većine nas u ovoj nesrećnoj zemlji život u tesnim cipelama i veliki šou, samo su nečije cipele više tesne. I eto sa velikom tegobom u grudima (ko će ovo ludilo da zaustavi) molim gospodina Kovačevića da pokuša da piše drame sa srećnim krajem, ako kraja ima...
Fenomenalno, remek delo Dusana Kovacevica, jedna od njegovih najboljih predstava, ako ne i najbolja. U vremenu totalne devalvacije ideje, maste, duhovitosti, vica, pravog i iskrenog humora, ovo osvezava kao casa hladne vode u pustinji.
Pisac je imao veoma dobru ideju koja je zalutala na svom putu do realizacije. Početak predstave je obećavao,nesrećna grupa radnika koja štrajkuje glađu,likovi predstavljeni kao deo naše stvarnosti zarobljeni u vremenu realiti televizije koji žele da iskoriste svoje pravo u svetu gde su sve vrednosti poremećene.Na žalost,sve je ostalo na ideji.Glumci kao da nisu shvatili da su nosioci važnih uloga,tek puko glumatanje a dijalog se pretvorio u nezanimljivo nagvaždanje.Iskreno,jedva sam sačekala da ovoj predstavi dodje kraj.
samo par recenica za sve koji zele da gledaju ovo..."ostvarenje"
Suvise dugacko, bez razloga i bez efektne poente.
Gluma "odradjena" kod inace fenomenalnog Jezdica, a o Sonji Kolacaric ne treba trositi reci. Streberski, lose. Od Kovacevica sam, u svakom slucaju, ocekivao mnogo, mnogo bolje...
Dusan Kovacevic je jos jednom dokazao da je genijalan...beskajno tragicno i istovremeno beskrajno duhovito...SVAKA CAST!!! Cestitke i Jezdicu-fantasticno!!!
Stvarno ne razumem sta je tu originalno ili osvezavajuce kada je to vec sve vidjeno a posebno predugacko, cak nije ni zabavno, iskreno jedva sam cekala da se predstava zavrsi jer iz postovanja nisam htela da izadjem na pola predstave ali ukusi su razliciti.
Ne sećam se kada sam iz pozorišta izašla ovako ubijena u pojam, samo me je pristojnost sprečavala da odem u sred predstave. Glumcima svaka čast, nije lako raditi na ovako mizernom i bednom tekstu. Dušan kanda živi od stare slave, nekoliko poslednjih njegovih predstava su sve grđa od grđe, ali ova je zaista najgora koju sam ikad gledala, i to za vrlo ozbiljne pare.
Kusali smo "GORKE PLODOVE" današnjice u želji autora da nam otvori oči, jer je većina u opasnoj stezi, a lopovska manjina caruje. Dole lopovi i ostali "KONTROLORI" i nije bolji život samo na nebu, može biti i na zemlji, razmislite bobro! Bravo za celu ekipu, zahtevna predstava i ako posle nje ćutite znači da ste razumeli i mislite dobro pa što pre predjite na delo!
Uz duzno postovanje gospodinu Kovacevicu, rizik da ispadnem glupa i pretpostavkom da nisam razumela sta je pisac zeleo da kaze,ja sinoc ipak izadjoh posle prvog cina! Mnoooogo dosadno!!! Tema, sto neko vec rece, izlizana, gluma osrednja, zaista, bas ni jedan razlog da se mucim do kraja! Bacene pare :s
Sinoc sam pogledala predstavu i uzivala tokom prvog cina koji je zaista dinamican i zabavan. Glumci su sjajno odigrali, ponekad su mi licili i na neki hor, sa onim preklapanjima glasova, upadanjem u paralelno govorenje. Prava drama apsurda, sa likovima koji su svedeni na simbole i metafore. Teksta Dusana Kovacevica (narocito u prvom cinu) duhovit i viseznacan (mada je ta viseznacnost ponekad nategnuta). Njihovo beketovsko kretanje na sceni mi se cini uskladjeno sa prikazanom aktuelnom stvarnoscu. Drugi cin sam dozivela kao predug, a monolog o Maldivovom poreklu nepotrebno razvucen. U svakom slucaju, preporucujem da ga pogledate.
Upravo sam prisustvovala izvođenju Vaše predstave i zaista imam veliku potrebu da napišem ovaj komentar sa nadom da ću makar malo uspeti da dočaram divljanje koje osećam zbog veličine koju sam videla i energije koju sam osetila za ova dva sata. Iako živim u komšiluku nisam često dolazila u Vaše pozoriše, i sasvim slučajno, iako ja ne verujem u slučajnosti, večeras me je prijatelj pozvao jer je imao kartu više.
Metafore koje ste napravili i način na koji ste ih predstavili su mi još jednom pokazali da ne postoje slučajnosti. Poslaću Vam ovde tekst koji sam pre desetak dana napisala i postavila na svojoj strani od nazivom Odgovor mom prijatelju svetlosti...bez posebne adrese....večeras shvatam da je to pismo bilo namenjeno Vama i svima koji su večeras shvatili šta je to što ste želeli da kažete.
Na ovom linku možete videti taj odgovor http://www.facebook.com/notes/klju%C4%8Devi-uspeha/odgovor-mom-prijatelju-svetlosti/189099884463632
... isto šaljem Vama i svima koji su shvatili u nastavku.
Dragi prijatelju,
Vreme koje dolazi jeste vreme koje se upravo i tiče LJUDI i onoga šta oni treba da nauče o sebi.
Tiče se čoveka, njegovog uma, njegove svesti, njegove vizije. Pojavljuju se takvi uticaji u prirodi i univerzalnoj energiji koja vlada svima nama, a koja će pokrenuti želju čoveka da bude slobodan, da mu um leti visoko poput orla, i pojaviće se načini da shvatimo da smo zaboravili SEBE slušajući šta se desilo u Kini i Grčkoj, koliko ih je stradalo u avionskoj nesreći…itd.
Ljudi gledaju „reality show“-ove, koji „izvlače“ iz ljudi koji su njima najgore, i upijaju to u sebe. Ljudi se napajaju strahovima, smisao života postali su globalni i lokalni ratovi, španske serije, odnosi u kući „Velikog brata“ umesto misao, vizija i ideja da život na svoj način bez ikakvog straha iživimo. Umesto da ne znamo gde ćemo pre jer toliko toga ŽELIMO i hoćemo, mi sputavamo život strahovima.
Mi, dragi prijatelju, možemo da budemo tu da posejmo novu klicu, i zasadimo to seme novog čoveka koji se neće plašiti, na koga mediji više neće uticati, koji neće imati strah od letenja avionom, koji neće biti izmanipulisan, koji neće biti poražen novim vremenom već obasjan njime.
Za to je potrebna hrabrost u viziji da čovek može biti nešto sasvim drugo od onoga što je danas! Da ti, ja, i svako od nas može i te kako promeniti sebe, i to ne korak po korak, već “Jump!” Skok u novo, i preko noći eto promene, jednog sasvim novog života što pokreće biće i tera nas da postojimo jer samo je takav čovek u narednim godinama potreban samom sebi i Univerzumu. Ko odustane od sebe, može slobodno očekivati malere, sputavanja, krahove, a sve opet da bi se možda tek na kraju tog mučenja konačno pobunio – što je zapravo, mogao odmah sad!
Vreme koje dolazi u astrološkom smislu jeste vreme u kojem će čovek početi da se budi, i ono njavažnije: buni protiv svih tih strahova koji nisu njegovi već stečeni vremenom, jer će početi da se seća da je rodjen slobodan, oslobodjen straha, željan životnog leta. I zato, pre svega rešava – da se baš strahova liši!
Sve dok se boji, čovek nije slobodan i zato dolazi vreme kade se više neće bojati! Sve dok očekuje da mu jednog dana bude bolje, on vreme stavlja pod tenziju, jer živi u sadašnjosti, a čeka budućnost, i zato će čovek dobiti impulse koji će ga navesti da to promeniti i stvarno počne da koristi svaki dan – svaki tren u danu.
To je ono što sam ja naučil živeti….život u kojem ću ja birati prijatelje jer neću više čekati da me biraju. Ja ću birati koga volim, a neću više trpeti niti iz sažaljenja voleti druge, jer krivi smo uvek kada lažemo bilo sebe ili druge, krivi smo uvek ako kažem da nam je dobro i da smo zadovoljni, a nismo….krivi smo jer strah upravlja nama.
Sloboda UMA i duha jeste ono što dolazi i što treba da bude platforma svih promena. Istorija se ponavlja, a ljudi koji su na vlasti drže tu istoriju živom samo zahvaljujući strahovladi kojom vladaju. Samo strahom se manipuliše ovim narodom, manipuliše se precima, ratovima, stradanjima, kaznama, moralom, zakonom, sećanjima, patnjom i prošlošću! I gledam ih kako taj strah prenose na ljude, kako ih sputavaju sistemom, kako ih čine bespomoćnima, vezuje im čelične kugle da im korak svaki bude pretežak…gledam ih, a znam šta sam ja prošla da bi se oslobodila toga.
Ja sam otela svoj život iz kandži
globalizma, imperijalizma, malogradjanštine i svega profanog i učinila ga SVOJIM, uzdigla sam svoj um i pustila ga da veruje SADA u ono u šta će svi verovati za sto godina – u to da čovek umom menja svet, da treba preskočiti bodljikave žice koje ograničavaju naš um krivicama i pravilima, i osećam da sam blizu toga da jesam slobodna.
U Srbiji danas…samo mora da se upali malo svetlo da bi se svetleći okupili oko jednog mesta. Jer bez svetla svet ne bi postojao, ne bi bilo ideje, i čovek nikada ne bi video smisao, jer ništa im ne znači ta materija, to blagostanje, ništa im zapravo ne znači ni lepota, ni dodir nežan, ako smisla nema, ako nekog ličnog pečata u njihovom postojanju nema, tajnog razloga zbog koga su tu.
Ja znam da će se uskoro i ovde stvoriti reka svetlosti u koju ćemo da se slijemo svi mi koji svetlimo istinama i ljubavlju.
Hvala Vam što ste je napravili i nadam se da će biti prilike da svi naučimo i shvatimo da su nas spakovali u cipele koje su pet brojeva manje, a mi verujemo da ne postoji šansa da se bilo šta promeni (usled toga da ih je potrebno odstraniti hirurskim putem)...i živimo...i čekamo da nam neko skine cipele. Čovek je sebi najveća zagonetka ali i princip svih rešenja....nema rešenja izvan nas.
Gluma "odradjena" kod inace fenomenalnog Jezdica, a o Sonji Kolacaric ne treba trositi reci. Streberski, lose. Od Kovacevica sam, u svakom slucaju, ocekivao mnogo, mnogo bolje...
od "Profesionalca" nisi napisao ni jedan dobar tekst.